Moć ETF-ova: Kako početnici i porfesionalci grade dugoročno bogatstvo

Da, pravilo 4% (godišnje povlačenje sredstava prodajom dela ETF-ova) može biti održivo oko 30 godina, ali zavisi od kretanja tržišta, strukture portfelja i životnog stila investitora.

Interactive Brokers je ugledna i niskotarifna platforma sa pristupom svetskim tržištima. Na većini tržišta, trošak kupovine akcija i ETF-ova iznosi oko jedan evro po transakciji ili nešto više, u zavisnosti od izabranog plana (Lite/Pro) i tržišta.

Da, IBKR omogućava pristup većini svetskih tržišta, uključujući i slovenačko tržište, na kojem se trguje regionalnim ETF-ovima (ICSLO, ICCRO, ICBET).

Postoji određen rizik jer ste snažno izloženi jednoj ekonomiji i velikim tehnološkim kompanijama koje imaju značajan udeo u indeksu S&P 500. Pad američke ekonomije može jače pogoditi portfelj. Ipak, oba indeksa su globalno diverzifikovana po prihodima kompanija, pa mnogi investitori ovaj rizik smatraju prihvatljivim.

U većini scenarija, velike globalne kompanije iz tih indeksa nastavile bi da posluju jer veliki deo prihoda ostvaruju van SAD. Međutim, u kriznim periodima često dolazi do pada investitorskog sentimenta i tzv. efekta multiple contraction (smanjenja valuacija), pa i zdrave kompanije mogu značajno izgubiti na vrednosti, iako dugoročno opstaju.

Priprema za tržišni pad podrazumeva veću globalnu diverzifikaciju ka fundamentalno stabilnijim tržištima poput Evrope i regiona, kao i dodavanje zaštitnih komponenti poput zlata. Povećanje udela gotovine je takođe opcija, ali treba imati u vidu oportunitetni trošak - ukoliko tržište nastavi da raste, propuštate potencijalni prinos jer niste investirani.

Da, glavne razlike su u poreskom tretmanu i regulativi. Akumulirajući ETF-ovi sa domicilom u Irskoj uglavnom imaju povoljniji poreski tretman za investitore van SAD (npr. niži porez na američke dividende), dok ETF-ovi sa američkim domicilom često nose veće poreske obaveze i potencijalni estate tax.

Smatraju se dobrim ETF-ovima za početnike i pasivne investitore koji ne žele ili nemaju vremena da aktivno prate tržišta i globalna dešavanja.

Quantum ETF-ovi su pre tematska opklada na budućnost nego zrela investicija. Tehnologija je impresivna, ali je komercijalna primena još uvek godinama udaljena, a ishod neizvestan. Ovakvi ETF-ovi mogu imati smisla isključivo kao mali, rizičniji deo portfelja.

Kripto ETF-ovi nude jednostavnost, regulisan okvir i lakše poresko izveštavanje, ali uključuju i management fee. Direktna kupovina kriptovaluta nema naknadu fonda, ali zahteva više tehničkog znanja i odgovornosti.

Razlika nastaje zbog tzv. tracking difference efekta. ETF ne replicira indeks savršeno zbog troškova fonda, naknada, poreza i razlika u vremenu trgovanja. Na IBKR nalogu vidite realnu vrednost ETF-a koja uključuje sve te faktore, dok indeks prikazuje „teorijski“ prinos bez troškova.

Prema Zakonu o tržištu kapitala, ETF-ovi se tretiraju kao investicione jedinice otvorenih investicionih fondova kojima se trguje na berzi. Građani Srbije mogu legalno kupovati strane ETF-ove, što je i konstatovala Narodna banka Srbije u mišljenju od pre nekih godinu i po dana.

Porez na dividende se prijavljuje u roku od 30 dana od dana kada vam je prihod stigao na brokerski račun. Porez prijavljujete uvek, čak i ako taj novac niste povukli na svoj račun u banci, već ste ga odmah reinvestirali. Logika Poreske uprave je da je u momentu dolaska na brokerski račun novac bio vama na raspolaganju, te da je to momenat nastanka poreske obaveze. Za prijavu poreza koristite poresku prijavu PP-OPO, porez je 15% i bitno je naglasiti da imate priliku da upišete da li je odbijen neki porez u inostranstvu. Ako je slučajno odbijeno nešto u inostranstvu, onda plaćate samo razliku do 15%. Ako je odbijeno više od 15%, onda u Srbiji ne plaćate ništa, sa tim što i dalje treba da izvršite poresku prijavu.

Prijavljujete svaku dividendu posebno, i za svaki pojedinačni prihod imate 30 dana da prijavite Poreskoj upravi. Ovo je jedan od velikih razloga zašto je dividendno investiranje poprilično naporno jer: 1) morate redovno da pratite portfolio i vodite evidenciju o prihodima i 2) morate redovno da podnosite poreske prijave. Prijavu trebate da izvršite čak i ako niste povukli novac sa svog brokerskog računa na svoj račun u banci.

Ovde imamo dva bitna momenta. Prvo - prodaja sa gubitkom: tehnički, ako ste ostvarili gubitak ne morate da podnosite poresku prijavu. Međutim, bolje pitanje je: zašto to ne biste uradili? Kada prijavite gubitak, vi dobijate rešenje o kapitalnom gubitku, gde onda sa tim rešenjem možete da umanjite budući porez na kapitalnu dobit u narednih pet godina. Zašto ne biste iskoristili taj benefit?

Takođe, kada je u pitanju povlačenje sa brokerskog na bankovni račun, bitno je - i ako imate kapitalnu dobit, i ako imate gubitak, i ako dobijete dividendu - sve što vam se desi morate da prijavite! Iz perspektive Poreske uprave, činjenica da li ste vi povukli novac nazad na banku ili ne, nema apsolutno nikakve veze! Ako ste imali akciju A, pa prodali i ostvarili profit, pa kupili akciju B bez povlačenja sredstava, vi ste dužni da podnesete poresku prijavu za kapitalnu dobit.

U Srbiji se ETF-ovi tretiraju kao hartije od vrednosti prilikom utvrđivanja nasledstva, tj. prilikom utvrđivanja ukupne imovine nad kojom se vrši ostavinska rasprava. Što se tiče samih poreskih stopa, one su sledeće:
Prvi nasledni red: supružnici i deca su potpuno oslobođeni plaćanja poreza. Ako nasleđujete ETF-ove od roditelja ili bračnog druga, poreska stopa je 0%.
Drugi nasledni red: braća, sestre i roditelji (ako nema dece) plaćaju stopu od 1,5%.
Ostali naslednici: svi ostali dalji srodnici ili osobe koje nisu u srodstvu plaćaju stopu od 2,5%.
Jako je bitno naglasiti da nasleđivanje samo po sebi nije „prodaja”, pa se u trenutku prenosa vlasništva ne plaća porez na kapitalnu dobit. Međutim, kada jednog dana odlučite da prodate te ETF-ove, vaša nabavna cena (osnovica) biće ona po kojoj ih je preminula osoba kupila.

Investiranje u ETF-ove za pravna lica (firme) u Srbiji znatno se razlikuje od investiranja za fizička lica, pre svega u pogledu knjigovodstva, načina oporezivanja i administrativnih obaveza. Postoji par nedostataka.
Nema oslobođenja nakon 10 godina: za razliku od fizičkih lica, firme nikada nisu oslobođene poreza na kapitalnu dobit, bez obzira na to koliko dugo drže ETF.
Prema računovodstvenim standardima (MRS/MSFI), firma mora na kraju godine da vrši procenu vrednosti svog portfolija. „Nerealizovani dobici” (rast cene ETF-a koji još niste prodali) mogu, u zavisnosti od računovodstvene politike, uticati na bilans uspeha ili direktno na kapital firme.
Zato obavezno konsultujte svog knjigovođu i vidite da li uopšte on to želi da radi, jer vođenje hartija od vrednosti u okviru firme vrlo često prevazilazi ponuđene pakete usluga knjigovodstvenih agencija.