Три години откако „Опен еј-ај“ (OpenAI) го лансираше „ЧетГПТ“ (ChatGPT), лудилото со вештачката интелигенција (ВИ) влезе во нова фаза. Водечките развивачи на ВИ трошат невидени суми на центри за податоци, чипови и таленти за да изградат подобри и пошироко прифатени модели, што предизвикува загриженост за потенцијално создавање меур. Во меѓувреме, сè поголем број стартапи вредни милијарди долари се обидуваат да го подобрат секој сегмент од економијата со ВИ. Славината за ризичен капитал останува отворена, со речиси 200 милијарди американски долари (173,6 милијарди евра) инвестирани во ВИ стартапи во 2025 година, заклучно со почетокот на октомври. „Опен еј-ај“ останува доминантен, но понова генерација компании наоѓа моментум во создавање роботи слични на луѓе или маркетинг на услуги за кодирање на вибрации што овозможуваат развој на софтвер без потреба од напредно познавање на програмирањето. Еве дваесетина од највлијателните и добро финансирани стартапи за кои треба да знаете нешто повеќе.
Создавачи на други модели
Иако на пазарот на врвни модели со вештачка интелигенција доминираат само неколку компании со многу „длабоки џебови“, некои стартапи сè уште се обидуваат индиректно да освојат дел од пазарот. Стартапот „Мистрал“ (Mistral) со седиште во Париз, чии инвеститори ги вклучуваат водечкиот производител на чипови „Енвидија“ (Nvidia) и производителот на машини за производство на чипови АСМЛ (ASML), стана најголемата надеж на Европа за домашен модел на ВИ. „Мистрал“ соработува со „Енвидија“ за изградба на центри за податоци во Франција. „Хумејн“ (Humain), компанија за ВИ од Саудиска Арабија во сопственост на Фондот за јавни инвестиции на Кралството, неодамна воведе арапски четбот насочен кон Арапи и муслимани. Кинескиот „Дипсик“ (DeepSeek), производител на отворени модели со ВИ, ја потресе американската берза претходно оваа година покажувајќи ѝ на индустријата дека градењето моќна вештачка интелигенција не мора секогаш да подразбира трошоци од милијарди долари.
Gabriel Picard / Bloomberg Businessweek
Производители на софтвер за вибрационо кодирање
Технолошките лидери со воодушевување зборуваат за потенцијалот на ВИ да трансформира секакви работни места, а најјасниот пример досега се случува токму на нивната домашна територија, каде што група брзорастечки стартапи нудат ВИ алатки за забрзување на задачите за кодирање и отстранување грешки т.н. дебагирање. Стартапот „Курсор“ (Cursor) - порано „Енисфер“ (Anysphere), најистакнатиот во индустријата, е наменет за искусни програмери. Тој ги освои првите милион корисници и тоа само преку усна комуникација. Стартапите „Лавабл“ (Lovable) и „Риплит“ (Replit) исто така се појавуваат како лидери во вибрационото кодирање (анг. vibe coding), помагајќи им на корисниците со различно ниво на експертиза да креираат апликации и интернет страници со едноставно давање наредба.
Gabriel Picard / Bloomberg Businessweek
Креатори на содржини
Како што ВИ моделите се подобруваат во генерирањето на секакви медиуми, стартапите гледаат огромна можност да го вознемират Холивуд. Компанијата за вештачка интелигенција „Ранвеј“ (Runway) може да претвори текстуална команда во видео со висока резолуција. Имено, компаниите „Нетфликс“ (Netflix) и „Волт Дизни“ (Walt Disney) веќе ги тестираа своите алатки. Понатаму, „Сано“ (Suno) им овозможува на корисниците да генерираат песни за секунди со вокали што звучат како човечки гласови. Понатаму, „Блек форест лабс“ (Black Forest Labs), врвен стартап за генерирање слики, соработува со компании како „Мета платформс“ (Meta Platforms), „Адоб“ (Adobe) и други.
Gabriel Picard / Bloomberg Businessweek
Креатори на базични продукти
Технолошките компании инвестираат многу во центри за податоци, чипови и висококвалитетни податоци за обука и напојување на системи со вештачка интелигенција, создавајќи многу привлечен пазар за стартапи кои ги произведуваат овие градежни блокови. Следна е компанијата „Крусо енерџи системс“ (Crusoe Energy Systems), компанија специјализирана за големи проекти за центри за податоци со вештачка интелигенција, која помогна во развојот на првиот објект во амбициозниот проект „Старгејт“ (Stargate) на „Опен еј-ај“ (OpenAI). „Лајтмедр“ (Lightmatter) има за цел да создаде нов вид чип кој користи бранови должини на светлината за да го забрза преносот на податоци. Во меѓувреме, стартапот „Меркор“ (Mercor), кој вработува експерти за да им помогне на компаниите да обучуваат ВИ модели, доби врвни клиенти како „Опен еј-ај“.
Gabriel Picard / Bloomberg Businessweek
Роботика
Вештачката интелигенција даде нов импулс на долгогодишните напори за поголемо внесување роботи во нашиот секојдневен живот. „Физикал интелиџен“ (Physical Intelligence), компанија поддржана од Џеф Безос и „Опен еј-ај“, развива софтвер за вештачка интелигенција кој ќе им помогне на роботите да научат каква било задача. Потоа, тука е „Аџилити роботикс“ (Agility Robotics), која започна со распоредување на хуманоиден робот во магацини за да помогне со повторувачки задачи како што се товарење и истовар на контејнери. Во меѓувреме, стартапот „Декстерити“ (Dexterity), кој гради индустриски роботи способни да извршуваат задачи со фина моторика на ниво на човек, соработува со „Федекс“ (FedEx) и „Јунајтед парцел сервис“ (United Parcel Service).
Gabriel Picard / Bloomberg Businessweek
Нови воени добавувачи
Подемот на нов вид војување, дефиниран од вештачка интелигенција и евтини дронови, ги поттикна стартапите да создадат одбранбена технологија за патриотизам и профит. „Андурил индустрис“ (Anduril Industries), кооснована од креаторот на „Окјулус“ (Oculus), Палмер Лаки, и партнерот на „Фаундерс фанд“ (Founders Fund), Треј Стивенс, е најголемата компанија во индустријата, со милијарди долари собрани финансиски средства и владини договори за своите дронови и автономни подморници. Помалиот конкурент „Шилд еј-ај“ (Shield AI) има капацитет годишно да произведува илјадници дронови со способност за вертикално полетување и слетување. Во меѓувреме, „Хелсинг“ (Helsing) во Европа го предводи растечки сектор за одбранбена технологија за автономни системи на оружје за подводно и воздушно војување.
Gabriel Picard / Bloomberg Businessweek
Канцелариски работници
Десетици компании се натпреваруваат да помогнат во надградбата на „Мајкрософт офис“ (Microsoft Office) за ерата на вештачката интелигенција. „Глин технолоџис“ (Glean Technologies), која користи ВИ за да им помогне на бизнисите да пребаруваат информации, е проценета на 7,2 милијарди долари (6,26 милијарди евра). Европскиот стартап „Пигмент“ (Pigment) нуди алатки за финансиско планирање со ВИ и се конкурентни на „Ексел“ (Excel), а неговите клиенти од листата „Форчн 500“ (Fortune 500) ги вклучуваат „Кока кола“ (Coca-Cola), „Сноуфлејк“ (Snowflake) и „Унилевер“ (Unilever). Стартапот „Гранола“ (Granola), кој нуди услуги за водење белешки со ВИ, стана омилен меѓу технолошки упатените корисници. Секако, и „Мајкрософт“ исто така се стреми да го пласира „Офис“ (Office) на пазарот за ерата на вештачката интелигенција, како што направи „Опен еј=ај“, кој и финансиски го поддржа „Мајкрософт“.
Gabriel Picard / Bloomberg Businessweek
„Опен еј-ај“ дијаспора
Трајното влијание на „Опен еј-ај“ е видливо во компаниите вредни милијарда долари што ги основале негови вработени. На пример, поранешната техничка директорка Мира Мурати во јули објави дека собрала две милијарди долари (1,74 милијарди евра) почетно финансирање за „Тинкинг машинс лабс“ (Thinking Machines Labs) со тим од десетина поранешни вработени во „Опен еј=ај“. Потоа, „Сејф суперинтелиџенс“ (Safe Superintelligence), тајната истражувачка лабораторија на поранешниот главен научник на „Опен еј-ај“, Иља Сутскевер, беше проценета на 32 милијарди долари (27,81 милијарди евра). Стартапот за наука за материјали во областа на ВИ, „Периодикал лабс“ (Periodical Labs), кооснован од Лијам Федус, поранешен потпретседател за истражување, неодамна стана најновиот еднорог што излезе од редовите на „Опен еј-ај“.
Gabriel Picard / Bloomberg Businessweek